ISTORIJAT DOBROVOLJNOG VATROGASNOG DRUŠTVA U NOVOM SADU

Od ideje oko stvaranja dobrovoljnog vatrogasnog društva iznete 17.avgusta 1871.godine prošlo je nešto više od godinu dana tj. 29. juna 1872.godine je formirano dobrovoljno vatrogasno društvo od strane gradjana nemacke nacionalnosti da bi nakon par dana održana jos jedna skupština ovog puta pod rukovodstvom Dr.Laze Kostica koja je u stvari bila osnivacka skupština gimnasticarsko,vatrogasno i veslacko društvo ciji su osnivaci bili uglavnom srbi.I jedna i druga skupština stavila je sebi u zadatak da formira društvo koje ce popuniti ogromnu prazninu u životu voljenog grada ,da formita udruženje dobrovoljaca,koji ce svoju odvažnost .slobodno vreme,znanje i snagu staviti u službu odbrane grada i gradana od svih naleta stihije,koji ce prvi put u istoriji ovog grada organizovano prihvatiti borbu sa požarom,koji je sve cešci sve zešce ugrožava nedovoljno organizovan grad i stanovnike Novog Sada.

Ovim svim dogadajima predhodile su odredene radnje vlasti tako da je država poslala u inostranstvo Ferenca Balašu da prostudira organizaciju vatrogastva u naprednijim sredinama,a nakon njegovog povratka madarsko Namesnicko vece 1769.godine donelo je nacrt požarnih propisa,koji su razaslati nadležnim organima na teritoriji Ugarske,da bi poslužili kao prototipovi za samoupravno donošenje odgovarajucih protivpožarnih statuta u županijama i gradskim magistratima.Ove preporuke nisu prihvacene najbolje u svim sredinama tako da je novi protivpožarni statut donesen 1771.godine no ni on nije imao snagu zakonske prinude i obaveze,vec se bazirao na snagu ubedivanja.Preporuceno je izmedu ostalog da se gradnja objekata bazira na vatrootpornim materijalima kao što je kamen,cigla i naboj.Preporucivalo se sadnja krošnatog drveca oko stambenih zgrada zbog toga što ta drva sprecavaju širenje požara.

Sledeci korak administracije bila je protivpožarna naredba cara Josifa II doneta 1788.godine.Ovaj dokument sadrži 56 tacaka propisa,koncentrisanih u cetiri grupe zadataka,koje normiraju kako preventivne protivpožarne mere,tako i potrebne postupke oko pracenja i dojave požara,kao i samu organizaciju protivpožarnog postupka i gašenja požara.

3. jula 1872.godine kao rezultat agitacije Dr.Laze Kostica okupila se velika skupina Srba u dvorani pozorišta,gde je još jednom govoreno o potrebi formiranja dobrovoljnog vatrogasnog društva,i to sa takvim uspehom da se odmah prijavilo 60 njih,uplatilo 50 novcica po osobi i na taj nacin finansijski potvrdilo svoje clanstvo u buducoj organizaciji.

Shodno odlukama osnivacke skupštine imenovana je grupa ya pripremu statuta koja je obavila svoj zadatak i 28.jula na plenarnom sastanku clanova ovaj dokument iznela na ramatranje,te ga je sa odobrenjem ovog skupa,6.avgusta 1872.godine sa potpisom Dr. Laze Kostica kao predsednika i A.Sandica kao sekretara društva,podnela ministarstvu unutrašnjih poslova na odobrenje.U propratnom dokumentu je istaknuta važnost ovog društva ya telesnu dobrobit gradskog stanovništva,za požarnicku službu,a i za organizovanje kolektivnih izlazaka u prirodu.U avgustu 1872.godine Dr.Lazu Kostica hapse u Novom Sadu zbog govora koji je održao u Beogradu prilikom svecanog proglaešenja punoletstva kneza Milana.U zatvoru je proveo pet meseci,a zatim je pušten. To je bilo sasvim dovoljno vreme za to da se bitka za separatno vatrogasno društvo u Novom Sadu izgubi i da se jedan deo clanstva oneraspoloži za tu plemenitu organizaciju,a da se drugi njegov deo prikljuci Prvom gradanskom dobrovoljnom vatrogasnom društvu,koje ce još zadugo biti nemacko,po vecini svijuh clanova,koje ce4 svoj prvi statut doneti na nemackom jeziku,koje ce svoje zapisnike i godišnje izveštaje štampati na istom jeziku,ali u kome cebratski saradivati,na opštezadovoljstvo i uz opšte priznanje,celokupnog stanovništva Novog Sada:Nemci,Srbi.Madari i neke druge nacionalnosti ovog kraja.Želja da se ublaži nesreca,da se spreci ili olakša stradanje ljudi od elementarnih sila :vatre,vode,vetra i zemljotresa,delovala je u pravcu jacanja ljudske solidarnosti uopšte u redovima aktivnih v atrogasaca,te oni nisu gledali na kom jeziku kuka stradalnik,koje je vere ili nacionalnosti unesrecenik.U toku stogodišnje istorije ovog društvanije bilo nikada prigovora da je ono prilikom pružanja pomoci ugroženima cinilo bilo kakvu diskriminaciju,a reci zahvalnosti dobijalo na svim jezicima,kojima se pod ovim podnebljem govori.

U naredne cetiri godine društvo je funkcionisalo po statutu koji je donet na osnivackoj skupštini ,a l876.godini je donet novi statut koji ce se koristiti do I svetskog rata.U suštini taj dokument se nije puno razlikovao od prvobitnog stzatuta.Društvo je veoma dobro funkcionisalo tako da je dobijalo i finansisku pomoc od grada kao i sam smeštaj za opremu i ljude.Orijentacioni podatak o broju clanova društva za lo.godina postojanja je sledeci: 16 pocasnih clanova,222 potpomažucih,141aktivnih vatrogasaca tzv. Izvršujucih clanova.189o.godinebilo je :117 izvršujucih clanova,11 clanova osnivaca i 216 potpomažucih clanova.Slika se bitnije menja 1902 godine gde je bilo 19 pocasnig clanova,209 potpomažucih i svega 69 aaktivnih clanova.1911 godine društvo je immalo 24 pocasnih clanova,tri pocasna savetnika,86 aktivnih clanova,dok je u rezervi bilo 33 clana.Svih ovih godina opremanje vatrogasnog društva sa opremom nije bilo adekvatno,nisu se pratili noviteti u ovoj oblasti.

Sva snažnnija urbanizacija ,izgradnja višespratnica dovela do potrebe profesionalizacije ove službe tako je u Novom Sadi 1923.godine u junu mesecu osnovana profesionalna vatrogasna jedinica koja je u svojim redovima zaposlila ljude kiji su bili clanovi dobrovoljnog vatrogasnog društva.Inace 1911.godine u novinam je izašao veliki clanak u kome se u to vreme govori o tome kako grad od 35000 stanovnika nebi smeo da se osloni na ovakvu organizaciju zaštite od požara v ec bi trebalo da ima profesionalnu službu radi boljeg funkcionisanja na podrucju grada.Da bi se takva profrsionalna služba obezbedila gradu bilo bi potrebno obetbediti 12 do 15 placenih vatrogasca pod komandom jednog školovanog komandanta,tri para konja u stalnoj pripravnosti i šest kola sa buradima za vodu.

Društveni život je bio raznolik godišnje skupštine su se redovno održavale aa njima je predsedavao sam gradonacelnik a ovom dogadaju štampa je posvecivala prilicno veliki prostor.Pored godišnjih skupština vatrogasci su svoj društveni život upotpunjavali i šumskim zabavama priredivanim uglavnom krajem juna i pocetkom jula i to u saradnji sa Futoškim društvom koje je imalo svoju vatrogasnu muziku gde su se družili u futoškoj šumi uz sportke susrete ,razgovor i šalu do drugarskog rucka da bi u popodnevnim satima pristigle i njihove poreodice gde bi do kasno u noc uz muziku i ples provodili vreme.Dobrovoljno vtarogasno društvo u Novom Sadu nije imalo orkestar vec su na proslave društva dolazili orkestri iz drugih mesta Suboticce,Beške,Futoga,Kaca,Palanka i Temerina razlog nemanja muzike bio je finansiske prirode.

Posle I svetskog rata društvo je izašlo oslabljeno,mnogi su clanovi umrli ili poginuli a finansiska situacvija je bila veoma teška.Da bi se poboljšala fin ansiska situacija povvišena je clanarina sa 8 na 4o kruna.Izbor novog zapovednika je obabljen 21.aprila 1921.godine gde je izabran Đorde Polit medutim on nije odmah preuzeo komandu vec je vršio pripreme za osnivanje profesionalne jedinice ali je ucvrstio disciplinu u dobrovoljnoj organizaciji.Medutim grad nije bio baš raspoložen da finansira sslužbu a i pedesetogodišnjica društva je prošla bez neke velike pažnje od strane3 javnosti.

U leto 1923.godine 30.juna osnovana je Gradska požarna cetakoja se sastojala od l4 požarnika,dva šofera i komandira Polita.To je datum kada je zvanicno pocela da funkcioniše profesionalna vatrogasna služba u Novom Sadu.

Formiranjem profesionalne vatrogasne jedinice pocinje sukob izmedu Đorda Polita i dobrovoljnih vatrogasaca oko toga što se ddobrovoljni vatrogasci ne angažuju na intervencijama zajedno sa profesionalcima pa je cak i Polit u štampi napadnut za neuspeh na nekim požžarima.

U narednom periodu ddobrovoljni vatrogasci su veoma malo ucestvovali u intervencijama gašenja požara ,a znacajno ucešce su clanovi društva imali za vreme poplava 1932.godine.

Posle II svetskog rata obnavlja se rad dobrovoljnog vatrogasnog društva i uzima se kao ideološka osnova socijalisticke soliodarnosti i internacionalizma,izražena u paroli bratstva i jedinstva.Posebne zasluge za reaktivaranje Dobrovoljne vatrogasne cete u Novom Sadu imaju Stevan Stevin i Žarko Ciplic.

Aktivnost clanova društva u posle ratnom periodu se uglavnom odnosio da preventivni deo oko obezbedenja pozorišta,bioskopa za vreme žetve a pored ovih aktivnosti clanovi društva su ucestvovali i u intervencijama gašenja požara sa svojom raspoloživom opremom.

Od 1957 pa do 1971.godine Dobrovoljno vatrogasno društvo se uglavnom baziralo na angažovanju svojh clanova na preventivnom radu i na vatrogasnim takmicenjima,gde su pokazali zavidne rezultate.U narednom priodu Dobrovoljno društvo se i dalje bavi preventivnim radom i u sklopu profesionalne vatrogasne jedinice pomaže oko edukacije gradana ,dece koja dolaze u vatrogasnu jedinicu,clanovi su angažovani u situacija elementarnih nepogoda,kao i u drugim intervencijama u kojima mogu da pomognu profesionalnom sastavu.

Dobrovoljno vatrogasno društvo Novi Sad je svoje ime promenulo1976.godine u Dobrovoljno vatrogasno društvo ‘Dr.Laza Kostic' da bi mu se vratilo staro ime 2oo8.godine društvo je na svojoj skupštini donelo oodluku da se vrati društvu staro ime i da neke delove statuta iz ranijeg vremena budu deo dopune sadašnjeg statuta koji je na snazi.